Istina o zdravoj ishrani

Čovek je po svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed. Neke od osobina čoveka kao organizma dizajniranog za ishranu biljkama jesu:

• Oblik zuba za mlevenje hrane (kao kod svih biljojeda), a ne za kidanje hrane (kao kod mesojeda).
• Blaga želudačna kiselina za varenje biljaka.
• Dugačka creva za varenje i izbacivanje biljnih ostataka.
• Dizajn ljudske šake jasno ukazuje da je ona namenjena branju plodova - suprotno od kandži mesojeda koja služi hvatanju plena.

Studije američkog instituta za nutricionizam su pokazale da su najizdržljivi ljudi na svetu Tarahumara indijanci sa planine Visoka Sijera u Meksiku. Poznati su po tome što organizuju maratone duge 300 km, preko brda i dolina, i što su, pre pojave pušaka, jelene lovili tako što su trčali za njima dok se jeleni ne umore, a onda ih vezivali i donosili u svoje selo. Njihova ishrana je bazirana na kukuruzu i pasulju, dakle žitaricama i mahunarkama, za koje je poznato da zajedno sadrže sve potrebne esencijalne aminokiseline potrebne za izgradnju proteina čovekovog tela.

Najjači i najizdržljiviji ljudi na svetu su oni koji se hrane isključivo biljkama. Setimo se samo nepobedivih višestrukih olimpijskih pobednika u atletici - Karla Luisa i Edvina Mozesa.

Glavni uzrok bolesti i smrti kod ljudi je konzumiranje mesa, a nakon toga mesnih prerađevina i drugih rafinisanih (prerađenih) proizvoda (čokolade, keksevi, sokovi i dr iz prodavnice). Najbolja hrana za čoveka je sveža ili sirova biljna hrana, i to što jednostavnija. Što je hrana jednostavnija, to je organizam lakše upija i vari. Najbolje je da se obrok sastoji iz 2-4 biljne namirnice.

Čovek ima sposobnost da može privremeno, i u manjim količinama, da konzumira namirnice životinjskog porekla (meso i mesne proizvode, mleko i mlečne proizvode, i jaja), u nedostatku prvostepene ili biljne hrane.

Hrana koja se termički obrađuje (kuva, peče, prži) naziva se „mrtva hrana”. To je hrana koja je izgubila veliki deo hranljivih sastojaka termičkom obradom. Kada osoba prelazi na sirovu biljnu hranu, često se dešavaju „simptomi odvikavanja od mrtve hrane”. Glavni simptom je glad ili želja za mrtvom hranom. To je isti simptom kao kad se osoba odvikava od duvana, alkohola ili nekog drugog oblika zavisnosti. Obično je potrebno 3-5 dana da se organizam prilagodi na novi režim ishrane i želja za mrtvom hranom nestaje.

Šta jesti?

Sirovo povrće i sokovi od povrća. Beli luk, blitva, bela rotkva, zelena salata, zelje, karfiol, keleraba, kupus, paprika, paradajz, praziluk, spanać, tikvica, cvekla, celer, šargarepa...

Sveže voće i sokovi od voća. Voće iz porodice lubenica je veoma bogato vitaminima i mineralima (bostan, medljika, dinja...). Tu su i papaja, mango, ananas, banana, trešnja, šljiva, suve šljive, suvo grožđe, grožđe, kruške, smokve, urme, pomorandže, limeta, limun, grejpfrut, mandarine, bobičas to voće (jagode, borovnice, maline, kupine) avokado, kajsije, breskve, nektarine, sve vrste jabuka.

Orašasti plodovi i semenje (samo sirovi i neslani). Od boljih su tu orasi, bademi, lešnici i razne semenke. Nekada je potrebno da kikiriki bude blago pečen, a indijski orah blago skuvan da bi bili ukusniji. Dobre semenke su suncokretovo, susamovo, bundevino i laneno seme.

Žitarice. Najzdraviji način za konzumiranje žitarica jeste bubrenje potapanjem u vodi, čime se postiže da žitarica bude mekana i prijatna za konzumiranje. Najbolje žitarice za takvu vrstu pripremanja su ovas, raž, ječam, čia i heljda. Ovas, raž i ječam je potrebno potopiti u vodu i staviti u frižider preko noći, ili u periodu od 5-6 sati preko dana, da bi nabubrile i postale mekane za konzumiranje, a čia semenke i heljdu je dovoljno potopiti pola sata da bi nabubrile. U slučaju pšenice, potrebno je ostaviti je u vodi preko noći, a onda ujutru isprati vodom tri puta i ostaviti u poklopljenoj posudi vlažnu i isceđenu, a zatim na svaka 3 do 4 sata ponovo ispirati vodom i ostaviti da odstoji dok ne omekša. Nabubrele žitarice se mogu iscediti od vode, staviti u posudu, dodati iseckano voće, semenke, i po želji malo cimeta i meda. Po istom obrascu se nabubrele žitarice mogu posuti preko salate od povrća, dodati semenke po želji (nije neophodno) i tako konzumirati.

Mahunarke. Bob, boranija, grašak, naut (leblebija), pasulj, sočivo i soja. Mahunarke isto kao i žitarice potrebno je potopiti u vodu da bi nabubrile, a neke moraju i da isklijaju.

Kombinacija biljaka u obroku je vrlo važna da bismo zadovoljili sve potrebe sa hranljivim sastojcima. Salata od povrća ili voća neće biti dovoljna da nas zasiti i da dovoljno energije tokom nekoliko sati, ali ako u te salate stavimo žitarice i orašaste plodove onda će nam biti dovoljna i dva obroka dnevno, maksimalno tri, da zadovolje sve naše potrebe za hranom, uključujući i osobe koje su podvrgnute najtežim fizičkim aktivnostima. Žitarice su nesumnjivo glavna namirnica u ishrani. Ako jedemo samo žitarice zadovoljićemo skoro sve potrebe za hranljivim sastojcima. Protein gluten, koji se nalazi u većini žitarica, predstavlja jedan od najboljih proteina u prirodi kojeg čovek može da konzumira.

Kupovina sokovnika i blendera je najbolja investicija u vaše zdravlje i vitalnost.

Meso

Meso treba obavezno izbegavati, a određeni mlečni proizvodi se mogu konzumirati, u malim količinama, kada nemamo ništa drugo u ponudi. Dobar izbor u ishrani, koja nije potpuno od sirovih biljaka, jesu sojine šnicle, sojini komadići i sojine ljuspice.

Mlečni proizvodi i jaja

Kada su u pitanju mlečni proizvodi, treba istaći da su krave najbolesnije životinje jer se najviše hemijski tretiraju (koštano brašno, hormoni rasta, antibiotici i dr), zatim ovce, a koze se hemijski ne tretiraju, tako da su kozji mlečni prizvodi najzdraviji za upotrebu. Može se umereno koristiti sir, kajmak, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, a obično mleko treba izbegavati jer ga ljudski organizam teško vari. Možete koristiti biljna mleka koja se veoma lako prave u blenderu umesto kravljeg mleka.

Kada su u pitanju jaja, treba imati u vidu da je danas teško naći zdrave kokoške, jer se većina kokošaka uzgaja na farmama u nehigijenskim uslovima, a veliki deo hrane kokošaka predstavljaju prerađeni proizvodu puni nezdravih koncentrata, hormona rasta i antibiotika. Čak i kada se nađu domaća jaja, od kokošaka koja šetaju po dvorištu i hrane se žitaricama i prirodnom hranom, treba imati u vidu da su jaja jako bogata holesterolom, pa ako se konzumiraju, najbolje je koristiti ih u malim količinama - na primer, jedno jaje na celu tepsiju proje i sl. Koristiti dva, tri, četiri ili više jaja za obrok je ono što se zove „holesterolska bomba”, dakle velika količina nezdrave masnoće u jednom obroku.

Riba

Riba je namirnica životinjskog porekla koja je takođe veoma problematična iz više razloga, kao i jaja. Velika većina ribe na tržištu je iz mrestilišta gde se ribe hrane koncentratom, koštanim brašnom, hormonima rasta i antibioticima, i takva riba nije dobar izbor za ishranu. Ukoliko bismo koristili ribu upecanu iz čiste reke, jezera ili mora, opet treba imati u vodu da je riba namirnica životinjskog porekla i nije najbolji izbor za ishranu čoveka, ali se može koristiti ako nemamo ništa drugo za jelo.

B12

Vitamin B12 se ne sadrži u biljkama, ali njega proizvode bakterije u našim crevima i nema potrebe da se unosi preko namirnica životinjskog porekla. Poznato je da domoroci u Africi, koji se hrane samo plodovima biljaka, nikada ne oboljevaju od anemije i drugih bolesti koje su, između ostalog, uzrokovane nedostatkom vitamina B12.

Biblija i ishrana

Najbolje instrukcije za ishranu date su u Bibliji, što i naučna istraživanja potvrđuju. Ljudima je u početku bilo dato da se hrane samo plodovima biljaka, a nakon pobune, dobili su za ishranu i koren, stablo, list i cvet jestivih biljaka. Nakon Potopa, kada je bila oskudica biljne hrane, ljudima je dato da konzumiraju meso i mlečne proizvode, ali samo od „čistih životinja”. Kod kopnenih organizama, čiste životinje su one koje zadovoljavaju dva kriterijuma: 1) imaju razdvojene papke, i 2) preživaju. U pitanju su životinje iz grupe „arciodaktilni ungulati”. Glavna osobina ovih životinja je da imaju razdvojene papke i četvorodelni želudac, tako da se prerada hrane kod njih odvija na poseban način. U ovu grupu spadaju: krava, koza, ovca, jelen, divokoza i druge anatomski slične životinje. To znači da „omiljeno meso” mnogim ljudima, kao što je svinjetina, ili meso od zeca ili konja, nije hrana koja se preporučuje. Od ptica, Biblija dozvoljava za ishranu ptice koje nisu grabljivice: kokoška, ćurka, patka, guska i dr. Od riba, Biblija dozvoljava za ishranu samo ribe koje zadovoljavaju dva kriterijuma: 1) da imaju krljušti, i 2) da imaju peraja. U ove ribe spadaju: šaran, smuđ, štuka, losos, tuna i dr. Morski plodovi, lignje, jastozi, školjke, jegulje, puževi i dr se ne preporučuju u ishrani ni u najmanjim količinama.

Rafinisani proizvodi

Pored mesa, možda još štetnije namirnice jesu prerađeni ili rafinisani proizvodi. Najveći deo hrane na policama u savremenim prodavnicama predstavljaju prerađeni proizvodi. U pitanju su proizvodi upakovani u kese i kutije. Skoro svi ovi proizvodi predstavljaju uglavnom prerađene biljne, ređe životinjske namirnice, koje su prepune hemijski dodataka, konzervanasa, aditiva, pojačivača ukusa, a najpoznatiji među njima, i jedan od najštetnijih, jeste MSG ili mono-sodijum glutamat. U pitanju je veštački napravljen pojačivač ukusa koji kada se stavi u bilo šta, pa čak i u prerađeno smeće, daje proizvodu lep ukus. Teško je naći prerađeni proizvod koji ne sadrži MSG. On se u nauci naziva „otrov nadraživanja” ili „eksitotoksin”. U pitanju je otrov koji tako snažno nadražuje ćelije ukusa na jeziku, kao i neurotransmitere koji prenose informaciju od jezika do mozga, da bukvalno prži ćelije mozga i druge nervne ćelije. Studije su potvrdile da MSG oštećuje i nerve oka, tako da predstavlja jedan od glavnih uzroka oštećenja vida, naročito kod male dece, koja zbog toga sve češće nose naočare. Poznato je da je MSG veoma prisutan u kašicama iz prodavnica i apoteka kojima majke hrane svoje bebe i decu, a da ne pričamo o sadržaju MSG-a u čokoladama, keksevima i drugim prerađenim proizvodima kojima se hrane deca i odrasli.

Konzumiranje vode

Najbolje piće za čoveka je voda. Voda čini oko 70% čovekovog tela i potrebno je da odrastao čovek, prosečne težine, unosi dnevno oko dve litre vode, ili tečnosti zasnovane na vodi, a leti i više. Najbolja voda je negazirana izvorska voda. Voda sa česme je problematična jer najčešće predstavlja prečišćavanu vodu iz zagađenih vodenih basena (obično reka u koje se ispušta kanalizacija). Adekvatna zamena za vodu ne postoji. Čovek može da konzumira ceđene sokove i čajeve, ali voda je neophodna u svakom slučaju.

Kafa

Kafa je štetan i otrovan napitak koji izaziva više štetnih dejstava na ljudski organizam. Da spomenemo neke: 1) privremeno podiže krvni pritisak, i daje lažan osećaj energije, a onda obara krvni pritisak, ispod nivoa koji je bio. Zato ljudi koji piju kafu stalno imaju nizak krvni pritisak i imaju potrebu za kafom. 2) izaziva aritmije srca 3) izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline i dovodi do pojave čira na želucu, a kasnije i raka. 4) izbacuje tečnost iz organizma i tako ostavlja organizam bez potrebne tečnosti.

Kakao

Sve vrste kakaoa sadrže više tanina po šolji u odnosu na količinu u prosečnoj solji crnog caja. Tanin je povezan sa određenim vrstama raka sistema za varenje. Deca će verovatnije imati probleme sa mokrenjem u krevetu ako im se daje kakao. Kakao je gorak plod koji raste u zemljama trećeg sveta koji mora da fermentira i da se kuva na visokoj temperaturi i pritisku da bi se konzumirao, a fermentacija se uglavnom odigrava u dvorištima lokalnih farmera. Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male zivotinje prave gnezda u tim gomilama, i tokom primarnog dela proizvodnje čokolade može doći do različitih vrsta kontaminacije (zagađenja). Pokazano je da se velike količine aflatoksina (agens iz buđi koji proizvodi rak) mogu naći u semenu kakaoa.

Rafinisani šećer (beli šećer)

Šećer remeti apsorpciju i korisćenje kalcijuma, smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da unistavaju klice, ometa razmišljanje, podstiče neposlušnost i loše ponašanje kod dece, i izaziva propadanje zuba i cir zeluca. Za zaslađivanje umesto šećera možete koristiti urme, med, voće ili steviju (stevija koja se kupuje u prodavnici nije baš najbolji izbor ako hoćete dobru steviju morate vi da je posadite i osušite).

Čaj

Čajevi su dobri napici, ali samo čajevi dobijeni od sušenih zdravih biljaka u koje nisu dodavani aditivi. Mnogi čajevi na tržištu nisu dobri za ljudsku upotrebu, jer sadrže u sebi „tein”, koji je sličan kofeinu iz kafe, i koji štetno deluje na ljudski organizam. Čajevi sa teinom su: crni, gruzijski, indijski, ruski i zeleni čaj. Ovi čajevi se prepoznaju po tome što stvaraju prsten na vrhu šolje, baš kao i kafa.

Alkohol

Alkohol je štetan za ljudsko konzumiranje i u najmanjim količinama. Studije pokazuju da samo dva alkoholna pića sedmično, izazivaju vidljivo narušavanje zdravlja. Na primer, prilikom vožnje auta - preticanja i ulaska u krivinu, vidljivo je smanjena sposobnost odlučivanja kod osoba koje piju samo dva alkoholna pića sedmično, u odnosu na osobe koje nikad ne piju alkohol.

Duvan

Duvan prouzrokuje 128.000 (ovo su stari podaci sad je stanje još gore) smrtnih slučajeva od raka pluća u Americi. Nasuprot tome, on je bio odgovoran za 181.000 svih srčanih infarkta i moždanih udara. Slični odnosi važe i u drugim zemljama. Dakle, cigareta više ubija preko kardiovaskularne bolesti nego preko raka pluća. Nikotin i ugljen-monoksid glavni su sastojci duvanskog dima koji podstiču bolesne promene na krvnim žilama. Nikotin steže male arterije i tako srcu, mozgu, plućima i drugim važnim organima uskraćuje po život potreban kiseonik. Taj spoj istovremeno izaziva osećaj opuštenosti i zadovoljstva - zbog čega pušače u najvećoj meri i privlači cigareta. Ali, upravo nikotin stvara i zavisnost od cigarete. Ugljen-monoksid direktno ometa sposobnost crvenih krvnih zrnaca da prenose kiseonik. To izaziva otežano disanje, umor, nedostatak izdržljivosti i ubrzavanje procesa ateroskleroze (sužavanja i otvrdnjivanja krvnih žila).

Upotreba duvana prvenstveno ubija, sakati i stvara invalide oboljevanjem od vaskularnih bolesti (bolesti krvnih žila) i različitih vrsta raka.

- Srčani infarkt - pušenje je godišnje odgovorno za oko 25% smrtnih slučajeva od koronarne bolesti.

- Moždani udar - godišnje je pušenje odgovorno za 25% moždanih udara.

- Periferne vaskularne bolesti - oko 90% začepljenja krvnih žila u nogama i bedrima događa se kod pušača.

- Rak na plućima i bronhijama - za 90-95% smrtnosti od tih bolesti odgovorno je pušenje.

- Rak mokraćnog mehura i bubrega - triput je češći kod pušača.

- 30% smrtnih slučajeva od svih zloćudnih bolesti izazvano je pušenjem.

Gljive

Gljive su saprofitski organizmi, koji dakle rastu na uginulim ostacima. Nisu nezdrave ali je preporučljivo izbegavati. Baš ako nemate ništa drugo mogu se konzumirati.

Ostali saveti

Treba voditi brigu i o pravilnom kombinovanju namirnica. Obično se u jednom obroku ne kombinuje voće i povrće, osim zelenih listova povrća koji mogu da se kombinuju sa voćem.

Pijenje tečnosti za vreme obroka razređuje sokove varenja i usporava varenje. Najbolje je piti vodu oko sat nakon, i do petnaest minuta pre obroka.

Idealno bi bilo unositi obroke u vremenskom razmaku od najmanje četiri do pet sati. Jedan od glavnih razloga lošeg varenja i gojaznosti nije previše hrane u obroku, već međuobroci. Zato treba izbaciti iz upotrebe grickalice i bilo kakvu hranu između obroka.

Želudac, kao i celi organizam, treba svoje vreme za odmor. Kasni obrok ili navika grickanja neposredno pre spavanja prisiljava ga na prekovremeni noćni rad.

Nasuprot onome što mnogi veruju, nama je u ishrani potrebno manje belančevina, a više skroba. Složeni ugljeni hidrati koje nalazimo u voću, povrću i žitaricama osiguravaju izvore energije koji čisto sagorevaju i povećavaju izdržljivost organizma. Ukoliko zasnivate svoju ishranu na ovim namirnicama, vaše će krvne žile biti čišće, račun za hranu niži, a telo zdravije.

Vratimo se u mislima malo u prošlost, na početak 20. veka. Tada nije bilo toliko bolesti vezanih uz aterosklerozu jer ljudi nisu jeli meso dva ili tri puta dnevno kao danas. Oko 70% belančevina oni su unosili preko biljne hrane. Danas, međutim, prosečan čovek u razvijenim zemljama dobija 70% belančevina iz životinjskih proizvoda zasićenih masnoćama i holesterolom.

Ceđeni sokovi se piju tako što se uzme jedan gutljaj, kratko promulja u ustima, i onda proguta.

Ceđene sokove je najbolje konzumirati istog dana nakon ceđena, a ako se ostavljaju za drugi dan, treba ih držati u frižideru.

Doručak treba da bude glavni i najobilniji obrok, a to će se postići ako za večeru konzumiramo laganu hranu, neko voće, i na vreme odemo na spavanje (oko 21 sat, najkasnije do 22.30). Ručak bi trebao da bude umeren, a krajem dana sposobnost organizma da upija hranljive materije je veoma smanjen, tako da obilan večernji oblik teži da se pretvara u teško iskoristivo masno tkivo. Zato bi bilo poželjno da se za večernji obrok uzme samo voće ili da se večernji obrok preskoči.

Koristite hladno ceđena ulja umesto rafinisanih.