Osnove zdravog života

Duhovnost

Duhovno (mentalno) zdravlje je preduslov za dobro fizičko zdravlje. Čovek koji je slabog duha neće imati volju da uči i da radi dobre stvari u životu. Zato je kvalitetna „duhovna hrana” izuzetno važna za čovekovo duhovno zdravlje. Čovek bi stalno trebao da se hrani informacijama koje promovišu moral, požrtvovnost, čovečnost, mudrost, ljubav, a najbolji izvor za to je Biblija. Takođe, čovek može da uči od starih i mudrih ljudi, kao i iz mnogobrojne nebiblijske literature koja govori o uzvišenim vrednostima iz domena morala i zdravlja.

Duhovna hrana može da bude i muzika i pesma, čija melodija i reči jačaju čovekovu duhovnost i podstiču ga na moralna i uzvišena dela. Podrazumeva se da je poznavanje Biblije, naročito prvog dela (Učenja, Tore), preduslov za prepoznavanje tačnih informacija od netačnih. Biblijski principi su najbolja vrsta filtera kojim testiramo sve informacije koje dolaze do nas, kao i sve naše postupke, i postupke ljudi oko nas. Podsetimo da je Biblija pisana najpre za nepismene jevrejske pastire, tako da se njena poruka vrlo lako može razumeti.

Vrlo je važno istaći da je čovek koji „dobro radi i dobro misli” pod posebnim uticajem i zaštitom Božjeg Duha. Sa druge strane, čovek koji krši zakone zdravlja (koje još zovemo moralnim zakonima, prirodnim zakonima ili Božjim zakonima) dovodi sebe u stanje da demoni polažu pravo na njega. Dakle, u pitanju je pravni princip. Dokle god čovek živi moralno i sklanja se od greha, zla i nemorala, on se nalazi pod posebnom Božjom zaštitom. Kada čovek počne da živi nemoralno ili da „živi u grehu”, automatski odbacuje Boga od sebe i otvara se put za pristup demona koji opsedaju čovekov um, pa za takvog čoveka kažemo da je „opsednut demonima” ili „demonizovan”. Drugim rečima, takva osoba je luda - u stanju je da uradi nepredvidivo loše stvari.

Takođe, potrebno je izbegavanje kontakta sa svim izvorima loših informacija koji čoveka mogu dovesti u stanje duhovne bolesti, kao što su filmovi u kojima se prikazuje nasilje, pornografija, okultizam i drugi oblici nemorala. Slušanje muzike sa naglašenim ritmovima (pop, rok, hevi metal, tehno i dr), koji svoje poreklo vode od paganskih domorodačkih plemena koja su koristili slične muzičke ritmove za prizivanje svojih bogova i padanje u trans, jeste još jedan vid duhovnog trovanja koji bi trebao da se eliminiše. Tekstovi ovakvih pesama naročito pozivaju na nemoral i destrukciju, i veoma podsećaju na savremene informativne medije koji se uglavnom bave izveštavanjem o lošim i destruktivnim stvarima, i zato bi ih trebalo izbegavati.

Takođe, čovek bi trebao da izbegava koncerte i bioskopske dvorane u kojima se izvodi i emituje destruktivan program pod plaštom „zabave”. Naravno da postoje muzički i filmski programi koji čoveka ohrabruju i duhovno nadahnjuju, i oni se toplo preporučuju. Aktivno praćenje različitih profesionalnih sportskih takmičenja predstavlja još jedan potencijalni izvor duhovnog povređivanja koji bi trebalo izbegavati. Ovakve aktivnosti obično prati kockanje i druženje sa osobama koje prihvataju pogrešan sistem vrednosti što dodatno može čoveka da povredi i duhovno otruje.

Poseban oblik duhovnog trovanja predstavlja lažna religioznost u kojoj čovek upražnjava različite obrede i rituale, slične onima koje su upražnjavali pagani širom sveta, a naročito domorodačka plemena u Africi i Južnoj Americi, preko kojih čovek dolazi u stanje transa i teških duhovnih oboljenja. Svrha zdrave religije je da upozna čoveka sa jednostavnim zakonima koje je Bog dao u Svetom Pismu, čijom će primenom čovek biti zdraviji, moralniji, produktivniji, biti osposobljen za stvaranje porodice i vaspitanje dece, i tako dostići najviše domete srećnog i kvalitetnog života.

Mir

Najvažniji aspekt čovekovog zdravlja jeste mir. Čovek koji je pod stresom, ne može da bude zdrav, bez obzira koliko se zdravo hrani, ide na vreme da spava, fizički je aktivan, materijalno bogat i sl. Stara izreka kaže: „Ko ima mir u duši,njemu je i u zatvora kao u raju.”

Glavna aktivnost većine savremenih ljudi je trčanje za novcem. Posledica toga je veliki nemir ili stres, a stres je „poljubac smrti”. Kada je čovek pod velikim stresom, njegovim genima se šalje poruka da tom čoveku nije do života, i organizam kreće sam sebe da napada. Tako nastaju „autoimune bolesti”. Najpoznatija autoimuna bolest je „dijabetes” ili „šećerna bolest” koja uglavnom nastaje zbog stresa.

Potrebno je da čovek radi, stvara, zarađuje, ali je za dobro zdravlje potrebno da ima dovoljno „slobodnog vremena”. Samo onaj ko ima dovoljno slobodnog vremena da se naspava i da se posveti sebi i svojim bližnjima, može da ima mir i da bude duhovno zdrav. A duhovno zdravlje je uslov za fizičko zdravlje.

Zdrava ishrana

Čovek je po svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed. Neke od osobina čoveka kao organizma dizajniranog za ishranu biljkama jesu:

• Oblik zuba za mlevenje hrane (kao kod svih biljojeda), a ne za kidanje hrane (kao kod mesojeda).
• Blaga želudačna kiselina za varenje biljaka.
• Dugačka creva za varenje i izbacivanje biljnih ostataka.
• Dizajn ljudske šake jasno ukazuje da je ona namenjena branju plodova - suprotno od kandži mesojeda koja služi hvatanju plena.

Studije američkog instituta za nutricionizam su pokazale da su najizdržljivi ljudi na svetu Tarahumara indijanci sa planine Visoka Sijera u Meksiku. Poznati su po tome što organizuju maratone duge 300 km, preko brda i dolina, i što su, pre pojave pušaka, jelene lovili tako što su trčali za njima dok se jeleni ne umore, a onda ih vezivali i donosili u svoje selo. Njihova ishrana je bazirana na kukuruzu i pasulju, dakle žitaricama i mahunarkama, za koje je poznato da zajedno sadrže sve potrebne esencijalne aminokiseline potrebne za izgradnju proteina čovekovog tela.

Najjači i najizdržljiviji ljudi na svetu su oni koji se hrane isključivo biljkama. Setimo se samo nepobedivih višestrukih olimpijskih pobednika u atletici - Karla Luisa i Edvina Mozesa.

Glavni uzrok bolesti i smrti kod ljudi je konzumiranje mesa, a nakon toga mesnih prerađevina i drugih rafinisanih (prerađenih) proizvoda (čokolade, keksevi, sokovi i dr iz prodavnice). Najbolja hrana za čoveka je sveža ili sirova biljna hrana, i to što jednostavnija. Što je hrana jednostavnija, to je organizam lakše upija i vari. Najbolje je da se obrok sastoji iz 2-4 biljne namirnice.

Čovek ima sposobnost da može privremeno, i u manjim količinama, da konzumira namirnice životinjskog porekla (meso i mesne proizvode, mleko i mlečne proizvode, i jaja), u nedostatku prvostepene ili biljne hrane.

Hrana koja se termički obrađuje (kuva, peče, prži) naziva se „mrtva hrana”. To je hrana koja je izgubila veliki deo hranljivih sastojaka termičkom obradom. Kada osoba prelazi na sirovu biljnu hranu, često se dešavaju „simptomi odvikavanja od mrtve hrane”. Glavni simptom je glad ili želja za mrtvom hranom. To je isti simptom kao kad se osoba odvikava od duvana, alkohola ili nekog drugog oblika zavisnosti. Obično je potrebno 3-5 dana da se organizam prilagodi na novi režim ishrane i želja za mrtvom hranom nestaje.

Šta jesti?

Sirovo povrće i sokovi od povrća. Beli luk, blitva, bela rotkva, zelena salata, zelje, karfiol, keleraba, kupus, paprika, paradajz, praziluk, spanać, tikvica, cvekla, celer, šargarepa...

Sveže voće i sokovi od voća. Voće iz porodice lubenica je veoma bogato vitaminima i mineralima (bostan, medljika, dinja...). Tu su i papaja, mango, ananas, banana, trešnja, šljiva, suve šljive, suvo grožđe, grožđe, kruške, smokve, urme, pomorandže, limeta, limun, grejpfrut, mandarine, bobičas to voće (jagode, borovnice, maline, kupine) avokado, kajsije, breskve, nektarine, sve vrste jabuka.

Orašasti plodovi i semenje (samo sirovi i neslani). Od boljih su tu orasi, bademi, lešnici i razne semenke. Nekada je potrebno da kikiriki bude blago pečen, a indijski orah blago skuvan da bi bili ukusniji. Dobre semenke su suncokretovo, susamovo, bundevino i laneno seme.

Žitarice. Najzdraviji način za konzumiranje žitarica jeste bubrenje potapanjem u vodi, čime se postiže da žitarica bude mekana i prijatna za konzumiranje. Najbolje žitarice za takvu vrstu pripremanja su ovas, raž, ječam, čia i heljda. Ovas, raž i ječam je potrebno potopiti u vodu i staviti u frižider preko noći, ili u periodu od 5-6 sati preko dana, da bi nabubrile i postale mekane za konzumiranje, a čia semenke i heljdu je dovoljno potopiti pola sata da bi nabubrile. U slučaju pšenice, potrebno je ostaviti je u vodi preko noći, a onda ujutru isprati vodom tri puta i ostaviti u poklopljenoj posudi vlažnu i isceđenu, a zatim na svaka 3 do 4 sata ponovo ispirati vodom i ostaviti da odstoji dok ne omekša. Nabubrele žitarice se mogu iscediti od vode, staviti u posudu, dodati iseckano voće, semenke, i po želji malo cimeta i meda. Po istom obrascu se nabubrele žitarice mogu posuti preko salate od povrća, dodati semenke po želji (nije neophodno) i tako konzumirati.

Mahunarke. Bob, boranija, grašak, naut (leblebija), pasulj, sočivo i soja. Mahunarke isto kao i žitarice potrebno je potopiti u vodu da bi nabubrile, a neke moraju i da isklijaju.

Kombinacija biljaka u obroku je vrlo važna da bismo zadovoljili sve potrebe sa hranljivim sastojcima. Salata od povrća ili voća neće biti dovoljna da nas zasiti i da dovoljno energije tokom nekoliko sati, ali ako u te salate stavimo žitarice i orašaste plodove onda će nam biti dovoljna i dva obroka dnevno, maksimalno tri, da zadovolje sve naše potrebe za hranom, uključujući i osobe koje su podvrgnute najtežim fizičkim aktivnostima. Žitarice su nesumnjivo glavna namirnica u ishrani. Ako jedemo samo žitarice zadovoljićemo skoro sve potrebe za hranljivim sastojcima. Protein gluten, koji se nalazi u većini žitarica, predstavlja jedan od najboljih proteina u prirodi kojeg čovek može da konzumira.

Kupovina sokovnika i blendera je najbolja investicija u vaše zdravlje i vitalnost.

Meso

Meso treba obavezno izbegavati, a određeni mlečni proizvodi se mogu konzumirati, u malim količinama, kada nemamo ništa drugo u ponudi. Dobar izbor u ishrani, koja nije potpuno od sirovih biljaka, jesu sojine šnicle, sojini komadići i sojine ljuspice.

Mlečni proizvodi i jaja

Kada su u pitanju mlečni proizvodi, treba istaći da su krave najbolesnije životinje jer se najviše hemijski tretiraju (koštano brašno, hormoni rasta, antibiotici i dr), zatim ovce, a koze se hemijski ne tretiraju, tako da su kozji mlečni prizvodi najzdraviji za upotrebu.

Može se umereno koristiti sir, kajmak, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, a obično mleko treba izbegavati jer ga ljudski organizam teško vari. Možete koristiti biljna mleka koja se veoma lako prave u blenderu umesto kravljeg mleka. Kada su u pitanju jaja, treba imati u vidu da je danas teško naći zdrave kokoške, jer se većina kokošaka uzgaja na farmama u nehigijenskim uslovima, a veliki deo hrane kokošaka predstavljaju prerađeni proizvodu puni nezdravih koncentrata, hormona rasta i antibiotika. Čak i kada se nađu domaća jaja, od kokošaka koja šetaju po dvorištu i hrane se žitaricama i prirodnom hranom, treba imati u vidu da su jaja jako bogata holesterolom, pa ako se konzumiraju, najbolje je koristiti ih u malim količinama - na primer, jedno jaje na celu tepsiju proje i sl. Koristiti dva, tri, četiri ili više jaja za obrok je ono što se zove „holesterolska bomba”, dakle velika količina nezdrave masnoće u jednom obroku.

Riba

Riba je namirnica životinjskog porekla koja je takođe veoma problematična iz više razloga, kao i jaja. Velika većina ribe na tržištu je iz mrestilišta gde se ribe hrane koncentratom, koštanim brašnom, hormonima rasta i antibioticima, i takva riba nije dobar izbor za ishranu. Ukoliko bismo koristili ribu upecanu iz čiste reke, jezera ili mora, opet treba imati u vodu da je riba namirnica životinjskog porekla i nije najbolji izbor za ishranu čoveka, ali se može koristiti ako nemamo ništa drugo za jelo.

B12

Vitamin B12 se ne sadrži u biljkama, ali njega proizvode bakterije u našim crevima i nema potrebe da se unosi preko namirnica životinjskog porekla. Poznato je da domoroci u Africi, koji se hrane samo plodovima biljaka, nikada ne oboljevaju od anemije i drugih bolesti koje su, između ostalog, uzrokovane nedostatkom vitamina B12.

Biblija i ishrana

Najbolje instrukcije za ishranu date su u Bibliji, što i naučna istraživanja potvrđuju. Ljudima je u početku bilo dato da se hrane samo plodovima biljaka, a nakon pobune, dobili su za ishranu i koren, stablo, list i cvet jestivih biljaka. Nakon Potopa, kada je bila oskudica biljne hrane, ljudima je dato da konzumiraju meso i mlečne proizvode, ali samo od „čistih životinja”. Kod kopnenih organizama, čiste životinje su one koje zadovoljavaju dva kriterijuma: 1) imaju razdvojene papke, i 2) preživaju. U pitanju su životinje iz grupe „arciodaktilni ungulati”. Glavna osobina ovih životinja je da imaju razdvojene papke i četvorodelni želudac, tako da se prerada hrane kod njih odvija na poseban način. U ovu grupu spadaju: krava, koza, ovca, jelen, divokoza i druge anatomski slične životinje. To znači da „omiljeno meso” mnogim ljudima, kao što je svinjetina, ili meso od zeca ili konja, nije hrana koja se preporučuje. Od ptica, Biblija dozvoljava za ishranu ptice koje nisu grabljivice: kokoška, ćurka, patka, guska i dr. Od riba, Biblija dozvoljava za ishranu samo ribe koje zadovoljavaju dva kriterijuma: 1) da imaju krljušti, i 2) da imaju peraja. U ove ribe spadaju: šaran, smuđ, štuka, losos, tuna i dr. Morski plodovi, lignje, jastozi, školjke, jegulje, puževi i dr se ne preporučuju u ishrani ni u najmanjim količinama.

Rafinisani proizvodi

Pored mesa, možda još štetnije namirnice jesu prerađeni ili rafinisani proizvodi. Najveći deo hrane na policama u savremenim prodavnicama predstavljaju prerađeni proizvodi. U pitanju su proizvodi upakovani u kese i kutije. Skoro svi ovi proizvodi predstavljaju uglavnom prerađene biljne, ređe životinjske namirnice, koje su prepune hemijski dodataka, konzervanasa, aditiva, pojačivača ukusa, a najpoznatiji među njima, i jedan od najštetnijih, jeste MSG ili mono-sodijum glutamat. U pitanju je veštački napravljen pojačivač ukusa koji kada se stavi u bilo šta, pa čak i u prerađeno smeće, daje proizvodu lep ukus. Teško je naći prerađeni proizvod koji ne sadrži MSG. On se u nauci naziva „otrov nadraživanja” ili „eksitotoksin”. U pitanju je otrov koji tako snažno nadražuje ćelije ukusa na jeziku, kao i neurotransmitere koji prenose informaciju od jezika do mozga, da bukvalno prži ćelije mozga i druge nervne ćelije. Studije su potvrdile da MSG oštećuje i nerve oka, tako da predstavlja jedan od glavnih uzroka oštećenja vida, naročito kod male dece, koja zbog toga sve češće nose naočare. Poznato je da je MSG veoma prisutan u kašicama iz prodavnica i apoteka kojima majke hrane svoje bebe i decu, a da ne pričamo o sadržaju MSG-a u čokoladama, keksevima i drugim prerađenim proizvodima kojima se hrane deca i odrasli.

Konzumiranje vode

Najbolje piće za čoveka je voda. Voda čini oko 70% čovekovog tela i potrebno je da odrastao čovek, prosečne težine, unosi dnevno oko dve litre vode, ili tečnosti zasnovane na vodi, a leti i više. Najbolja voda je negazirana izvorska voda. Voda sa česme je problematična jer najčešće predstavlja prečišćavanu vodu iz zagađenih vodenih basena (obično reka u koje se ispušta kanalizacija). Adekvatna zamena za vodu ne postoji. Čovek može da konzumira ceđene sokove i čajeve, ali voda je neophodna u svakom slučaju.

Kafa

Kafa je štetan i otrovan napitak koji izaziva više štetnih dejstava na ljudski organizam. Da spomenemo neke: 1) privremeno podiže krvni pritisak, i daje lažan osećaj energije, a onda obara krvni pritisak, ispod nivoa koji je bio. Zato ljudi koji piju kafu stalno imaju nizak krvni pritisak i imaju potrebu za kafom. 2) izaziva aritmije srca 3) izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline i dovodi do pojave čira na želucu, a kasnije i raka. 4) izbacuje tečnost iz organizma i tako ostavlja organizam bez potrebne tečnosti.

Kakao

Sve vrste kakaoa sadrže više tanina po šolji u odnosu na količinu u prosečnoj solji crnog caja. Tanin je povezan sa određenim vrstama raka sistema za varenje. Deca će verovatnije imati probleme sa mokrenjem u krevetu ako im se daje kakao. Kakao je gorak plod koji raste u zemljama trećeg sveta koji mora da fermentira i da se kuva na visokoj temperaturi i pritisku da bi se konzumirao, a fermentacija se uglavnom odigrava u dvorištima lokalnih farmera. Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male zivotinje prave gnezda u tim gomilama, i tokom primarnog dela proizvodnje čokolade može doći do različitih vrsta kontaminacije (zagađenja). Pokazano je da se velike količine aflatoksina (agens iz buđi koji proizvodi rak) mogu naci u semenu kakaoa.

Rafinisani šećer (beli šećer)

Šećer remeti apsorpciju i korisćenje kalcijuma, smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da unistavaju klice, ometa razmišljanje, podstiče neposlušnost i loše ponašanje kod dece, i izaziva propadanje zuba i cir zeluca. Za zaslađivanje umesto šećera možete koristiti urme, med, voće ili steviju (stevija koja se kupuje u prodavnici nije baš najbolji izbor ako hoćete dobru steviju morate vi da je posadite i osušite).

Čaj

Čajevi su dobri napici, ali samo čajevi dobijeni od sušenih zdravih biljaka u koje nisu dodavani aditivi. Mnogi čajevi na tržištu nisu dobri za ljudsku upotrebu, jer sadrže u sebi „tein”, koji je sličan kofeinu iz kafe, i koji štetno deluje na ljudski organizam. Čajevi sa teinom su: crni, gruzijski, indijski, ruski i zeleni čaj. Ovi čajevi se prepoznaju po tome što stvaraju prsten na vrhu šolje, baš kao i kafa.

Alkohol

Alkohol je štetan za ljudsko konzumiranje i u najmanjim količinama. Studije pokazuju da samo dva alkoholna pića sedmično, izazivaju vidljivo narušavanje zdravlja. Na primer, prilikom vožnje auta - preticanja i ulaska u krivinu, vidljivo je smanjena sposobnost odlučivanja kod osoba koje piju samo dva alkoholna pića sedmično, u odnosu na osobe koje nikad ne piju alkohol.

Duvan

Duvan prouzrokuje 128.000 (ovo su stari podaci sad je stanje još gore) smrtnih slučajeva od raka pluća u Americi. Nasuprot tome, on je bio odgovoran za 181.000 svih srčanih infarkta i moždanih udara. Slični odnosi važe i u drugim zemljama. Dakle, cigareta više ubija preko kardiovaskularne bolesti nego preko raka pluća. Nikotin i ugljen-monoksid glavni su sastojci duvanskog dima koji podstiču bolesne promene na krvnim žilama. Nikotin steže male arterije i tako srcu, mozgu, plućima i drugim važnim organima uskraćuje po život potreban kiseonik. Taj spoj istovremeno izaziva osećaj opuštenosti i zadovoljstva - zbog čega pušače u najvećoj meri i privlači cigareta. Ali, upravo nikotin stvara i zavisnost od cigarete. Ugljen-monoksid direktno ometa sposobnost crvenih krvnih zrnaca da prenose kiseonik. To izaziva otežano disanje, umor, nedostatak izdržljivosti i ubrzavanje procesa ateroskleroze (sužavanja i otvrdnjivanja krvnih žila).

Upotreba duvana prvenstveno ubija, sakati i stvara invalide oboljevanjem od vaskularnih bolesti (bolesti krvnih žila) i različitih vrsta raka.

- Srčani infarkt - pušenje je godišnje odgovorno za oko 25% smrtnih slučajeva od koronarne bolesti.

- Moždani udar - godišnje je pušenje odgovorno za 25% moždanih udara.

- Periferne vaskularne bolesti - oko 90% začepljenja krvnih žila u nogama i bedrima događa se kod pušača.

- Rak na plućima i bronhijama - za 90-95% smrtnosti od tih bolesti odgovorno je pušenje.

- Rak mokraćnog mehura i bubrega - triput je češći kod pušača.

- 30% smrtnih slučajeva od svih zloćudnih bolesti izazvano je pušenjem.

Gljive

Gljive su saprofitski organizmi, koji dakle rastu na uginulim ostacima. Nisu nezdrave ali je preporučljivo izbegavati. Baš ako nemate ništa drugo mogu se konzumirati.

Ostali saveti

Treba voditi brigu i o pravilnom kombinovanju namirnica. Obično se u jednom obroku ne kombinuje voće i povrće, osim zelenih listova povrća koji mogu da se kombinuju sa voćem.

Pijenje tečnosti za vreme obroka razređuje sokove varenja i usporava varenje. Najbolje je piti vodu oko sat nakon, i do petnaest minuta pre obroka.

Idealno bi bilo unositi obroke u vremenskom razmaku od najmanje četiri do pet sati. Jedan od glavnih razloga lošeg varenja i gojaznosti nije previše hrane u obroku, već međuobroci. Zato treba izbaciti iz upotrebe grickalice i bilo kakvu hranu između obroka.

Želudac, kao i celi organizam, treba svoje vreme za odmor. Kasni obrok ili navika grickanja neposredno pre spavanja prisiljava ga na prekovremeni noćni rad.

Nasuprot onome što mnogi veruju, nama je u ishrani potrebno manje belančevina, a više skroba. Složeni ugljeni hidrati koje nalazimo u voću, povrću i žitaricama osiguravaju izvore energije koji čisto sagorevaju i povećavaju izdržljivost organizma. Ukoliko zasnivate svoju ishranu na ovim namirnicama, vaše će krvne žile biti čišće, račun za hranu niži, a telo zdravije.

Vratimo se u mislima malo u prošlost, na početak 20. veka. Tada nije bilo toliko bolesti vezanih uz aterosklerozu jer ljudi nisu jeli meso dva ili tri puta dnevno kao danas. Oko 70% belančevina oni su unosili preko biljne hrane. Danas, međutim, prosečan čovek u razvijenim zemljama dobija 70% belančevina iz životinjskih proizvoda zasićenih masnoćama i holesterolom.

Ceđeni sokovi se piju tako što se uzme jedan gutljaj, kratko promulja u ustima, i onda proguta.

Ceđene sokove je najbolje konzumirati istog dana nakon ceđena, a ako se ostavljaju za drugi dan, treba ih držati u frižideru.

Doručak treba da bude glavni i najobilniji obrok, a to će se postići ako za večeru konzumiramo laganu hranu, neko voće, i na vreme odemo na spavanje (oko 21 sat, najkasnije do 22.30). Ručak bi trebao da bude umeren, a krajem dana sposobnost organizma da upija hranljive materije je veoma smanjen, tako da obilan večernji oblik teži da se pretvara u teško iskoristivo masno tkivo. Zato bi bilo poželjno da se za večernji obrok uzme samo voće ili da se večernji obrok preskoči.

Koristite hladno ceđena ulja umesto rafinisanih.

Fizička aktivnost

Čovek koji je fizički neaktivan ne može da bude zdrav. Najzdravija fizika aktivnost je fizički rad u bašti, voćnjaku, polju. Osobe koje žive u gradu mogu da upražnjavaju šetnju po parku i lagane vežbe sa svojim telom na čistom vazduhu. Pravilo je da se vežbanjem mišiću daje samo impuls, i da se vremenom taj impuls lagano povećava i održava na laganom nivou, bez upala. Čim nastupi upala mišića, znači da je vežbanje bilo preterano i neadekvatno. Odlična fizička aktivnost je jahanje konja, nekoliko puta sedmično, kao i šetnja po prirodi. Danas postoje brojne škole jahanja i planinarska društva preko kojih je moguće upražnjavanje ovih lepih aktivnosti.

Čovekov organizam je tako dizajniran da ukoliko se neki njegovi organi ne koriste, oni propadaju i odumiru. To je slučaj i sa našim mišićima i kostima.

Idealno bi bilo kada bi čovek preko fizičke aktivnosti potrošio sedmično 3500 kalorija. Ali, već i sa potrošenih 450 kalorija sedmično ostvaruje se napredak. U nastavku iznosimo neke fizičke aktivnosti koje dovode do trošenja 150 kalorija.

• Odbojka .................................. 45 min.
• Žustro hodanje ........................ 30 min.
• Rad u bašti .............................. 30 min.
• Plivanje ................................... 20 min.
• Košarka ............................. 15-20 min.
• Trčanje (2 km) ........................ 15 min.

Takmičarski sportovi su loša opcija za fizičku aktivnost. Teško je naći sportistu, koji učestvuje u nekom takmičarskom sportu, da nije povređen. Takođe, takmičarski sportovi jako loše utiču na duhovno zdravlje čoveka i njegov karakter. Studije pokazuju da osobe koje učestvuju u takmičarskim sportovima su mnogo sklonije verbalnom, fizičkom i seksualnom nasilju prema drugim osobama, u odnosu na osobe koje se bave fizičkom aktivnošću koja nije takmičarske prirode.

Da ponovimo, svako lečenje duhovnih problema obavezno uključuje fizičku aktivnost jer nema duhovnog zdravlja bez fizičkog, a fizička aktivnost je jedan od najvažnijih aspekata našeg zdravlja.

Odmor

Bez kvalitetnog odmora nije moguće sačuvati zdravlje. Postoji nekoliko vrsta odmora koje bi čovek trebao da upražnjava.

Spavanje

Veoma je važno da čovek svakoga dana spava 7 do 9 sati. Najbolje vreme za spavanje je od zalaska sunca do izlaska sunca. Zalaskom sunca čovekov organizam počinje da luči brojne hormone, od kojih je najpoznatiji melatonin - koji čoveka podmlađuje i regeneriše. Vrhunac lučenja ovog hormona je u 2 sata ujutru. Idealno bi bilo da se oko 20.00 sati prekine sa svim aktivnostima, da se u narednih sat vremena izvrši priprema za spavanje (tuširanje, čitanje ili gledanje duhovne literature i videa, ili neka druga duhovna aktivnost), i oko 21.00 sat da se gasi svetlo i da se ide na spavanje. Soba u kojo se spava treba da bude tamna, prozračna i prohladna ne previše hladna da se čovek ne prehladi, ali dovoljno hladna da spavanje bude prijatno.

Sedmični odmor

Čovekov organizam ima ne samo svoj prirodni dnevni časovnik (cirkadijalni ritam), već i svoj sedmični časovnik (cirkaseptanski ritam). I kao što je čoveku potrebno da se preko dana odmara, tako mu je potrebno i da se preko sedmice odmara. Studije potvrđuju da je čoveku potrebno da jednog dana u sedmici odmara od svih svojih poslova.

Dnevni odmor

Odmor od dnevnih fizičkih aktivnosti.

Sunčanje

Umereno izlaganje suncu je veoma korisno za čovekovo zdravlje. Studije pokazuju da osobe koje se nedovoljno izlažu sunčevoj svetlosti imaju povećan rizik od oboljevanja od raka i drugih bolesti.

Dovoljno je biti izložen suncu samo 15 minuta dnevno, pa da organizam, preko kože, proizvede dovoljno vitamina D koji nam je potreban.Veoma je opasno izlagati se jakom suncu, jer može doći do opekotina i težih oboljenja kože. Zato je potrebno koristiti određene kreme i ulja za kožu. Ulje semenki maline je najbolja prirodna zaštita za kožu jer ima faktor zaštite čak 50, a mogu se koristiti i druga ulja i kreme koja su dostupna na tržištu.

Čist vazduh

Studije pokazuju da čak i kratkotrajan boravak u prirodi, na čistom vazduhu, od nekoliko dana do nekoliko sedmica, veoma blagotvorno utiče na čovekovo zdravlje i vidljivo utiče na oporavak i ozdravljenje od skoro svih vrsta bolesti. Idealno bi bilo kada bi čovek svakodnevno udisao čist vazduh i živeo u prirodnom ambijentu. Za one koji su izabrali da žive u gradovima, veoma korisno bi bilo da koriste svaku priliku da odu u šetnju izvan grada, da provedu vikend u prirodi i da na druge načine iskoriste prednosti čistog vazduha.

Umerenost

Treba biti umeren u dobrim stvarima zdravoj hrani, fizičkoj aktivnosti, odmoru... a loše stvari izbaciti u potpunosti. Pitanje umerenosti je pitanje karaktera. I kao što treniranjem vežbamo i jačamo mišiće, tako i upražnjavanjem dobrih navika vežbamo i jačamo svoj karakter koji nam pomaže i olakšava da u svom životu upražnjavamo samo dobre stvari.

Higijena kože

Čovek bi trebao nakon svakog znojenja da se opere vodom i da promeni donji veš (gaće, majicu i čarape, i ostale delove garderobe koji su oznojeni i uprljani). Pranje vodom (tuširanje) je obavezno bar jednom dnevno, najčešće na kraju dana. Sapun za pranje kože, po svojoj pH vrednosti, bi trebao da bude kiseo, jer je površinski sloj naše kože kiseo. To je važno, da bi se zadržala kiselost koja sprečava razvoj štetnih bakterija i mikroorganizama na površini kože. Najbolje je konzumirati prirodne preparate za negu kože koje sami napravite ili kupite od pouzdanog prodavca.

Posebnu pažnju na higijenu kože treba obratiti nakon obavljanja male i velike nužde. Pranje vodom je obavezno nakon obavljanja velike nužde i zato je veoma preporučljivo da svaki toalet ima bide, ili da se koristi daska za WC šolju koja ima slavinu za vodu, ili da se na neki drugi način obavlja pranje vodom nakon vršenja velike nužde. Kada smo na putu, i nismo u mogućnosti da koristimo bide, mogu se koristiti suve i vlažne papirne maramice, tako što se najpre suvom maramicom grubo obavi brisanje, a nakon toga vlažnom maramicom. Žene bi trebale obavezno da se peru vodom i nakon male nužde. Jako je poželjno da muškarci obavljaju malu nuždu sedeći na WC šolji da bi obezbedili adekvatnu higijenu prostora oko WC šolje.

Higijena reproduktivnih organa

Jedan od najvažnijih aspekata higijene i muških i ženskih reproduktivnih organa jeste obrezanje muškarca. Studije pokazuju da je rak grlića materice, posle raka dojke, najučestaliji oblik raka kod žena. Ali to je slučaj samo kod žena čiji muževi (ili partneri) nisu obrezani. Kod Jevrejki i muslimanki rak grlića materice je skoro nepoznata bolest, jer su njihovi muževi (partneri) obrezani. Neobrezan muškarac jako teško može da održava higijenu svog polnog organa jer se ispod kožice na polnom organu skupljaju znoj i prljavština koji veoma pogoduju razvoju raznih štetnih mikroorganizama.

Odeća i obuća

Odeća i obuća bi trebali da budu od prirodnih materijala. To znači da bi odeća trebala da bude od pamuka, lana, vune i svile. Preporučujemo odeću od tanke merino vune tokom leta, a malo deblje merino vune tokom zime. Vuna ima svojstvo da zimi greje, a leti da hladi, i to je razlog zašto je ovcama leti prijatno, a zimi toplo. Pored toga, vuna izbacuje znoj izvan tela u atmosferu (zato se garderoba od vune naziva „aktivni veš”), a sadrži i loj koji ubija bakterije koje se umnožavaju na koži nakon znojenja. Zbog toga je garderobu od vune moguće nositi više dana jer će oslobođeni znoj biti izbačen iz garderobe, iako se preporučuje da se garderoba ipak menja i pere posle svakog znojenja. Preporučuju se majice, gaće, čarape, duksevi i dr. od merino vune, a ne od bilo koje vune, jer je vuna od merino ovce mnogo prijatnija za nošenje i ne izaziva peckanje kože kao vuna od drugih ovaca. Veoma je važno da gaće budu duboke i da pokrivaju donji deo stomaka i celu zadnjicu, naročito kod žena, koje zbog neadekvatnog utopljavanja imaju veliki Žene bi takođe trebalo da nose dugačke, duboke i široke suknje, upravo radi uto- pljavanja, a muškarci široke pantalone.

Obuća treba da bude široka, ravna i udobna, od prirodnog materijala (najbolje koža). Nošenje obuće sa najmanjom štiklom izaziva krivljenje karlice i kičme, što stvara probleme ne samo u kičmi, nego i u organima koji su umreženi nervima iz dela kičme, a to se najviše odnosi na reproduktivne organe.