Prava istina o Isusovoj rečenici "bićeš sa mnom u raju"
Navedeni tekst, po nekima, sadrži u sebi problem, pa postavljaju pitanje da li je Isus kazao: “Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju!” Ili: “Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju!” Od mesta na kome se nalazi zarez u ovoj rečenici, da li ispred ili iza priloga danas, može da zavisi njen smisao. Drugi bi smisao mogao da bude ako je Isus rekao: “Danas ćeš biti sa mnom u raju!”, a opet drukčiji ako je kazao: “Kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju!” Napominjemo da u grčkom izvornom tekstu nije bilo nikakve interpunkcije. Interpunkciju su kasnije unosili prepisivači i prevodioci i oni su je stavljali prema svom shvatanju teksta.
Prema grčkoj upotrebi reči, a to vredi i za našu sintaksu, prilog “danas” u citiranom tekstu može bliže određivati glagol “kazati”, a može takođe bliže označavati i glagol “biti”. U sintaksičkom smislu podjednako je ispravno staviti zarez ispred ili iza priloga danas. Ali tada smisao rečenice nije isti, već se menja. Drugi je smisao rečenice: “Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!”, a opet sasvim drugi: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju!” Pitanje je: Šta je zapravo Isus rekao? Koji od dva moguća teksta izražava Njegove misli? Jedini način da saznamo šta je Isus mislio je da otkrijemo šta Biblija uči o pitanjima koja su u vezi sa navednim tekstom: 1. Šta je raj? 2. Da li je Isus otišao u raj na dan svoga raspeća? 3. Šta je Isus učio o vremenu u kome će verni primiti svoju nagradu u raju?
Šta je raj?
Reč “raj” spominje se u Bibliji samo triput, i to u Luka 23,43; u 2. Korinćanima 12, 2-4 i u Otkrivenju 2,7. U 2. Korinćanima 12,2-4 se kaže da je Pavle u viziji bio prenet na treće nebo, a to je raj. Prema ovom tekstu raj se nalazi na trećem nebu. Šta je treće nebo? Na osnovu Biblije možemo da zaključimo da je prvo nebo naša atmosfera; drugo nebo je zvezdano nebo, a treće nebo je mesto Božjeg prebivanja i prebivanja nebeskih bića.
Tekst iz Otkrivenja 2,7. sadrži Hristovo obećanje pobedniku: “Pobedniku ću dati da jede od drveta života, koje je nasred raja Božjega.” Ovaj tekst kaže da je raj tamo gde je i drvo života. U početku, raj je bio Eden, jer se u njemu nalazilo drvo života (1. Mojsijeva 2,9), sa koga su naši praroditelji mogli jesti rod, dok se nisu pobunili protiv Boga. Posle pada u greh bili su udaljeni iz raja da ne bi jeli plod sa drveta života i živeli kao večni grešnici. Pre Potopa edenski raj iščezao je sa naše zemlje, uzet je na nebo. Ali kada Bog bude obnovio ovu Zemlju, na njoj će opet biti raj s drvetom života. Apostol Jovan gleda u viziji taj raj i opisuje ga rečima:
“I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božjega i Jagnjetova. Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života dajući svakoga meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljivanje narodima. I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživaće ga. I gledaće lice njegovo, i ime njegovo biće na čelima njihovim.” (Otkrivenje 22,1-4)
Apostol Petar govori o novom nebu i novoj Zemlji kao budućem raju. On kaže da su prva nebesa i Zemlja koje je Bog u početku stvorio nestali Potopom (2. Petrova 3,5.6), a
“sadašnja nebesa i zemlju ista Božja reč čuva za dan Suda i propasti bezbožnika”. (2. Petrova 3,7.8)
Dalje dodaje:
“Ali čekamo po obećanju njegovu, novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi.” (2. Petrova 3, 13)
Zanimljivo je da Petar spomine tri neba: prvo nebo i zemlju sa rajem na njoj, sadašnja nebesa i zemlju bez raja na njoj, i buduće ili treće nebo i zemlju - novo nebo i novu zemlju, gde će opet biti rajski uslovi s drvetom života. Danas se raj nalazi na nebu, gde i Božji presto, a u budućnosti, kada Bog bude stvorio novo nebo i novu Zemlju, taj raj će biti na obnovljenoj Zemlji. Raj se ne nalazi u hadu, niti u nekom delu hada, kako su to verovali Grci i Jevreji Hristovog vremena, i kako to i danas veruju pojedini hrišćani.
Da li je Isus otišao u raj na dan raspeća?
Čak tri dana kasnije, nakon vaskrsenja Isus je rekao Mariji:
“Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svojemu.” (Jovan 20,17)
Očigledno je, dakle, da Isus nije na dan svoga raspeća bio u raju. Prema tome ni razbojnik nije mogao biti s Njim u raju. Sveto pismo izričito spominje da je Isus posle smrti na krstu bio položen u grob i da je u grobu ostao do časa vaskrsenja. Božji Duh preko Davida prorekao je o Mesiji da ga Bog neće ostaviti u šeolu (grobu), niti će dopustiti da istrune (Psalam 16,10). Govoreći o ispunjenju toga proročanstva, apostol Petar kaže:
“Ovoga Isusa vaskrse Bog, čega smo mi svi svedoci.” (Dela 2,32)
Biblija izričito uči da se mrtvi do časa vaskrsenja nalaze u grobu u kome
“nema rada ni mišljenja, ni znanja, ni mudrosti”. (Propovednik 9,10)
U času smrti propadaju sve čovekove misli (Psalam 146,4). Šeol, had, podzemlje ili grob je mesto tišine, mraka i neaktivnosti, a ne mesto života, aktivnosti, radosti ili trpljenja kako je to zamišljala grčka mitologija. Prema tome, biblijski šeol ili had (grob, podzemlje) nije mogao biti raj u kome bi se razbojnik radovao sa svojim Spasiteljem. Jasno je da Božji raj, sa svojim drvetom života, nije u grobu (hadu), već na nebu, i da se u taj raj može ući jedino vaskrsenjem.
Pristalice nauke o besmrtnosti duše zamenjuju biblijski had (grob) s mitološkim hadom. Prema grčkoj mitologiji, had je podzemni predeo sa dva zasebna odeljenja, sa jednim svetlim, nazvanim Jelisejska polja, u kome borave bestelesni duhovi ili duše pravednih, i jednim mračnim delom u kome borave duše zlih. Jevreji su svetliji deo tog hada nazvali “krilo Avramovo” ili “raj”. Ovo grčko verovanje o hadu je u suprotnosti s biblijskim učenjem o hadu (grobu). Grčki ili mitološki had je mesto gde se živi, radi, raduje ili pati, a biblijski had je mesto mrtvih, u kome nema života, u kome vlada tišina, mrak i neaktivnost. Isus posle raspeća nije otišao u nebeski raj, kao što je i prorekao o sebi:
“Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći, tako će biti i sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.” (Matej 12,40)
Tek četrdeset dana posle vaskrsenja Isus je otišao na Nebo, u nebeski raj (Dela 1,1-3). Iz ovoga zaključujemo da ni Isus niti razbojnik, koji se na krstu pokajao, nisu bili na dan Hristovog raspeća u raju. Oni su bili mrtvi, u grobu.
Kada će verni biti u raju?
Nagrada vernima nije vezana za čas njihove smrti, već za čas njihovog vaskrsenja, a ono će se zbiti na dan Hristovog drugog dolaska. Uoči svog odlaska na nebo, Isus je svojim učenicima dao svečano obećanje:
“Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.” (Jovan 14,1-3)
Kad Isus bude po drugi put došao, tada će verni vaskrsnuti i primiti večnu nagradu. Hristovo vaskrsenje je garancija našeg vaskrsenja:
“Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: prvenac Hristos, a po tom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku.” (1. Korinćanima 15,22.23)
Da će verni primiti nagradu tek u času vaskrsenja, pokazuju i sledeće Isusove reči:
“Kad daješ obed ili večeru, ne zovi ni prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni susede bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti. Nego kad činiš gozbu zovi siromahe kljaste, hrome, slepe! I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti, nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.” (Luka 14,12- 14)
Pomilovani grešnici ući će u blaženstvo, u raj, tek u dan Hristovog drugog dolaska, u dan vaskrsenja vernih. Iz ovoga zaključujemo da ni razbojnik koji se pokajao na krstu nije ušao u raj u času svoje smrti, već da će s ostalim vernima ući u život blaženstva ili raj tek u času Hristovog drugog dolaska, u času vaskrsenja vernih.
Interpunkcija - jedan od činilaca u određivanju značenja teksta u Luki 23,43
Već smo spomenuli da u izvornom grčkom tekstu Novog zaveta nije bilo nikakve interpunkcije (tačke, zarezi i sl). Interpunkcija je delo novijeg vremena. Ona nije plod nadahnuća. Nju su počeli postepeno unositi prepisivači i prevodioci počevši od devetog veka. Oni su to činili prema svom shvatanju i iskustvu, ali su katkada u tome poslu bili pod uticajem svog teološkog shvatanja, što ih je zavodilo pa su zarez često stavljali na pogrešnom mestu i tako delimično iskrivljavali značenje teksta, značenje originala. Upravo to se dogodilo sa zapisanim rečima koje je Isus izgovorio razbojniku koji se pokajao na krstu. Na osnovu svega što smo ranije izložili i pokazali, nema sumnje da je Isusovo obećanje glasilo: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju.”
Hristos nije obećao razbojniku da će toga dana biti s Njim u raju, jer ni On tada još nije otišao u raj, već tek četrdeset i tri dana kasnije. Ali obećanje je dato u času raspeća, u času prividnog poraza i tame, kad se gomila rugala Isusu i kad su ga čak i učenici ostavili. Taj dan, taj čas prividnog poraza bio je zapravo dan pobede nad silama tame, kada je Isus izvojevao spasenje za sve koji se kaju za svoje grehe i priznaju ga za svoga Spasitelja, kako je to u poslednji čas učinio ovaj razbojnik.
Ovaj razbojnik verovatno je još ranije slušao o Hristu i Njegovoj nauci; možda je bio i prijateljski naklonjen Hristu, ali zaveden rđavim društvom pošao je stranputicom, i sada je snosio posledice svojih nedela. Dok se nalazio na krstu, sećao se svega što je čuo o Hristu, naročito kako On prašta grehe i isceljuje bolesti. Sveti Duh rasvetlio je njegov razum i malo-pomalo dokazi su se spojili. U Isusu, ranjenom, ismevanom i razapetom video je onoga koji može da mu pomogne. U njegovom glasu bila je pomešana nada sa bolom kada se ova bespomoćia, umiruća duša predala Spasitelju koji je umirao. “Opomeni me se”, povikao je, “Gospode! kad dođeš u carstvo svoje.” Odgovor je došao odmah. To je bio odgovor pun ljubavi, saučešća i sile: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju!”
Mnogi su bili spremni da Ga nazovu Gospodom dok je činio čuda i pošto je ustao iz groba, ali niko, osim razbojnika koji se pokajao i bio spasen u jedanaesti čas, nije Ga priznavao dok je visio i umirao na krstu. Šta je bilo važno za ovog razbojnika koji je poverovao i koji se pokajao u poslednji čas? Za njega nije bilo toliko važno kada će biti u raju; već: hoće li biti u raju?
razmatranom tekstu Luka 23,43. prilog “danas” treba da bude povezan sa “kažem ti”, da bi naglasio svečanost prilike, a ne sa “bićeš”. Na taj način Isus obećava razbojniku ne samo da će ga se setiti kada bude došao u raj, već mu obećava, zajamčuje prisutnost i sudelovanje s Njim samim u raju. Zaista, Hristova smrt koja se približavala - čas otkupljenja, bio je taj “danas”, koji je osigurao razbojnikovu nadu i koji omogućuje i ostvarenje naše nade. Za upotrebu priloga “danas” u tekstu Luka 23,43 možemo kazati da se slaže sa mnogim tekstovima u Starom zavetu. Tako, na primer, preko Mojsija je Gospod kazao: “Jer ti zapovedam danas da ljubiš Gospoda Boga svojega ... “
“Javljam vam danas da ćete zaista propasti...” (5. Mojsijeva 30,16.18)
Mojsije nije mislio da će oni poginuti toga dana, već da će sigurno poginuti ako se odvrate od Gospoda. Rešenje značenja razmatranog teksta je, kao što smo dokazali, u stavljanju zareza ili dveju tačaka na pravo mesto, koje je iza priloga “danas”. Pravi smisao Isusovih reči je: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju!” Oni koji odbijaju ovo rešenje, prihvataju sotoninu prvu laž. Još u raju Sotona je rekao našim praroditeljima:
“Nećete vi umreti!” (1. Mojsijeva 3,4)
Sotona je taj koji tvrdi da smrt nije smrt, već neka vrsta drugog života u hadu. U obraćenom zločincu na krstu, koji je na neki način simbol mnogih, koji će uzverovati u poslednji čas ljudske istorije (Matej 20, 6-16), Isus je video “trud svoje duše” (Isaija 53,11). Bio je utešen verom zločinca koji se pokajao i uzverovao u Njega. Isus je tom paćeniku s Golgote obećao da će biti s Njime u obnovljenom raju, i to zauvek. To obećanje vredi i za nas i ono će se i ostvariti na nama ako danas ne odbijemo Božji poziv:
“Zato, kao što govori Duh Sveti: danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastih srca ... !” (Jevrejima 3,7)
